Tokom prve godine života, zbog nezrelosti imunog sistema, alergije na hranu su učestalije. Rastom deteta sazreva i njegov imuni sistem, stoga veliki broj dece jednostavno “preraste” alergiju na hranu. Ovo se događa najčešće u razdoblju od 1. do 3. godine detetovog života.
Ne postoje tačne smernice za uvođenje dohrane kod odojčadi sa sklonošću ka razvoju alergija ili sa već utvrđenom alergijom na hranu, ali postoje opšte preporuke kojih bi setrebalo pridržavati.
Izaberite primerenu zamenu za majčino mleko.
Ako nemate dovoljno majčinog mleka ili ga nemate uopšte, radi prevencije alergije koristite hipoalergene (HA) mlečne formule.
Dohranu uvodite polagano i oprezno.
Novu namirnicu uvodite kroz 3 do 4 dana. Najpre napravite test tako da manju količinu namirnice koju nameravate ponuditi bebi namažete na njenu podlakticu. Ukoliko nema reakcije, sutradan joj ponudite malu količinu (1-2 čajne kašičice) iste namirnice i količinu postepeno povećavajte tokom sledećih par dana.
Naučite koji su najčešći prehrambeni alergeni.
Iako do alergijske reakcije može doći konzumacijom bilo koje namirnice, ona najčešće nastaje pod uticajem: kravljeg mleka, jaja, soje, pšenice (gluten), kikirikija, orašastih plodova, ribe i plodova mora, ali često i citrusa i paradajza.
Prepoznajte znake alergijske reakcije.
Mogući znaci alergije su: promena boje kože, pojava plihova i osipa na rukama, nogama, oko usta, po licu i na guzi, pojava eksplozivnih i vodenastih proliva. Ukoliko dođe do neke od navedenih reakcija,
odmah se javite pedijatru!
ALERGIJA NA GLUTEN
IZBACITE iz detetove ishrane: pšenicu, ječam, raž, ovas, hibride i različite oblike (spelta, durum, kus-kus, mekinje i klice), te sve proizvode koji sadrže ove žitarice ili gluten (žitni i mesni proizvodi)
IZBEGAVAJTE: sve proizvode koji na deklaraciji navode: proteini pšenice, gluten.
ALERGIJA NA ORAŠASTE PLODOVE
IZBACITE iz detetove ishrane: orahe, bademe, lešnike, indijske orahe, kikiriki u bilo kom obliku i kao deo bilo kog proizvoda (npr. kukuruzni flips, čokolada)
IZBEGAVAJTE: sve proizvode koji na deklaraciji navode: kikiriki i orašasti plodovi
ALERGIJA NA SOJU
IZBACITE iz detetove ishrane: soju, sve sojine proizvode (npr. tofu), te proizvode koji sadrže soju: salame, paštete, viršle i slične prerađevine, ali i čokolade.
IZBEGAVAJTE: sve proizvode koji na deklaraciji navode: soja, proteini soje, soja lecitin
ALERGIJA NA RIBU I PLODOVE MORA
IZBACITE iz detetove ishrane: sve morske i slatkovodne ribe u bilo kom obliku (panirana riba, fileti i sl.), te sve vrste školjki, rakova, algi i riblje ulje.
IZBEGAVAJTE: sve proizvode koji na deklaraciji navode: riba, školjke, protein ribe
ALERGIJA NA JAJA
IZBACITE iz detetove ishrane: jaja, sve proizvode koji sadrže jaja (keksi, tjestenina i slično)
IZBEGAVAJTE: sve proizvode koji na deklaraciji navode: jaje, jaje u prahu, proteini jaja, ovoalbumin, albumin
ALERGIJA NA KRAVLJE MLEKO
Ukoliko je detetu utvrđena alergija na kravlje mleko eliminišite iz detetove ishrane kravlje mleko, sve fermentisane mlečne proizvode (jogurt, acidofil, kefir, sir), te proizvode koji sadrže mleko!
Pažljivo čitajte deklaracije na proizvodima. Ne koristite proizvode koji na deklaraciji navode: mleko, protein mleka, kazein, sirutka.
Odojče sa alergijom na kravlje mleko ne sme konzumirati standardnu mlačnu kašicu! Odgovarajuću kašicu preporučiće pedijatar ili specijalista-alergolog.
Deca alergična na kravlje mleko, vrlo često su alergična i na kozje i ovčje mleko, zbog čega se ni ova mleka ne preporučuju kao zamena za kravlje mleko.
Orašasti plodovi spadaju u jake alergene. Zbog toga se ni bademovo “mleko” ne savetuje detetu, kao zamena.
Često se uz alergiju na kravlje mleko potvrdi postojanje i alergija na soju, pa je i nju potrebno izbegavati.
Deci koja ne piju mleko, uz zamene za mleko, preporučuje se i dodatak kalcijuma (u obliku kalcijum citrata).
U ishranu deteta, zavisno od uzrasta, treba uključiti namirnice bogate kalcijumom:
- zeleno lisnato povrće (kelj, kupus, spanać, blitva)
- rabarbara, repa, brokoli
- mahunarke i proizvodi od mahunarki
- sušeno voće (smokve, šljive)
ALI, treba znati da je, iz biljnih izvora, iskoristljivost kalcijuma manja jer je ometaju neka prirodno prisutna jedinjenja poput fitinske kiseline.
Iako svako može razviti alergiju na hranu, ona se najčešće javlja kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju ka alergijama.
Dete čiji je roditelj alergičan na neku namirnicu ima čak dvostruko veću mogućnost razvoja alergije na hranu, dok se kod deteta kom oba roditelja imaju alergiju, verovatnoća učetverostručuje.
Na sreću, većina alergijskih reakcija na hranu nema teške posledice, i u većini slučajeva alergijske reakcije su blage.