Sve što vidimo i osećamo oko sebe možemo jednom rečju nazvati MATERIJOM.
Koncept shvatanja materije se menjao kroz vekove, od grčkog filozofa Platona pa do savremenih koncepata. U svakom slučaju, materija predstavlja građu prirode i njene osnovne osobine su da se neprestano kreće, da se ne može ni stvoriti ni uništiti, već da samo prelazi iz jednog oblika u drugi.
Savremeni naučnici razlikuju tri osnovna tipa materije, a to su:
SUPSTANCA – koja ima određenu masu u mirovanju i može se sastojati od čestica (proton, elektron, neutron), atoma, molekula kao i njihovih jedinjenja.
FIZIČKO POLJE – koje nastaje interakcijom materijalnih tela. Polje nije samostalan objekt, već nosilac specifičnih svojstava čestica koje su ga formirale. Fizička polja su stvarni nematerijalni oblici materije koji imaju svojstvo kontinuiteta. Mogu se klasifikovati prema različitim kriterijumima:
- U zavisnosti od sile koja stvara polje, razlikuju se: električno, magnetno i gravitaciono polje.
- Po prirodi kretanja naelektrisanja postoje dinamičko i statističko polje.
- Po fizičkoj prirodi, polje može biti makro- i mikropolje (nastala kretanjem pojedinačnih naelektrisanih čestica).
- U zavisnosti od okruženja, polje može biti: eksterno (koje okružuje naelektrisane čestice), unutrašnje (polje unutar supstance), ukupno (ukupna vrednost spoljašnjeg i unutrašnjeg polja).
FIZIČKI VAKUUM – je materijalno okruženje sa najnižim nivoom energije. U 20. veku, termin “fizički vakuum” pojavio se u fizici kao kompromis između materijalista i idealista za objašnjenje nekih fenomena. Prvi su mu pripisivali svojstva materijala, dok su drugi tvrdili da vakuum nije ništa drugo do praznina. Moderna fizika je opovrgla sudove idealista i dokazala da je vakuum materijalni medij, koji se naziva i kvantno polje. Broj čestica u njemu jednak je nuli, što, međutim, ne sprečava kratkoročno pojavljivanje čestica u međufazama. U kvantnoj teoriji, energetski nivo fizičkog vakuuma uslovno se uzima kao minimum, odnosno nula. Međutim, eksperimentalno je dokazano da to polje može poprimiti i negativna i pozitivna naelektrisanja. Do sada, struktura fizičkog vakuuma nije u potpunosti proučena, iako su mnoga njegova svojstva poznata. Postoji hipoteza da je Univerzum nastao upravo u uslovima pobuđenog fizičkog vakuuma.
Prilikom proučavanja unutrašnje energije vakuuma otkrivena je nova vrsta polja. Ta se polja nazivaju TORZIONA POLJA.
TORZIONA POLJA KROZ ISTORIJU
Polazna tačka u proučavanju torzionih polja postavljena je 1906. godine, kada je objavljen članak N.P. Myshkina “Kretanje tela u struji blistave energije”, gde je prvi put naznačeno prisustvo određenog fenomena koje je pratilo elektromagnetno zračenje. U daljim radovima Myshkin je proučavao svojstva ovog fenomena, te je zaključio da u prostoru, u kom se širi energija zračenja na materijalna tela, deluju ponderomotivne sile, a te sile nisu elektromagnetne.
Otprilike u isto vreme, A. G. Gurvich izneo je hipotezu o potrebi privlačenja polja koje stvaraju strukturu organizma u procesu morfogeneze. Prvobitno nazvano embrionalnim, ovo polje kasnije je nazvano morfogenetsko. Gurvich ističe: “Naša formulacija glavnog svojstva biološkog polja u svom sadržaju ne predstavlja nikakve analogije s poljima poznatim u fizici (iako im, naravno, ne protivreči).”
U teorijskoj fizici u to se vreme radilo na izgradnji jedinstvene teorije polja, a hipoteza čuvenog francuskog matematičara Eli Cartana iz 1922. godine o postojanju torzionog polja u blizini rotirajućih masa, poslužila je kao osnova za teorije, gde je uz zakrivljenost prostor-vreme, uvedena i torzija.
Nakon Drugoga svetskog rata velesile su intenzivirale rad na novim načinima prenosa informacija. Krajem 1950-ih, proveden je eksperiment na podmornici američke mornarice Nautilus, u kom su sudelovali ljudski recipijent, koji su nalazio u potopljenoj podmornici, i ljudski induktor koji je ostao na obali. Uz pomoć Zenerovih karata informacije su se prenosile “telepatskim kanalom” na udaljenosti od 2000 km, a rezultat je bio značajno drugačiji od očekivanog u slučaju nasumičnog pogađanja (70% umesto 20%).
Informacije o ovom eksperimentu postale su poznate u SSSR-u i poslužile su kao poticaj za eksperimente o “biološkoj komunikaciji”, koje je pokrenuo ministar radio industrije V. D. Kalmykov.
Jedan od takvih eksperimenata u Naučno-istraživačkom institutu br.6 za radiokomunikacije opisao je A. E. Akimov, tih godina zaposlenik ovog istraživačkog instituta: „Uzeli su zečeve istog legla, tj. zečeve blizance, koji su bili genetski identični, a u laboratorijskoj sobi smeštenoj u Moskvi zečevi su ubijeni izlaganjem mozga visokom naponu struje. Istovremeno, uparenom zecu, koji se nalazio izvan moskovske obilaznice, bio je očitan elektroencefalogram mozga pomoću zlatnih elektroda. Rezultat je pokazao neverovatno snažan porast impulsa u moždanoj kori.”
Teorija torzionog polja akademika RANS-a Akimova i Shipova stekla je veliku slavu, koja je, iako nije bila zvanično priznata, ipak našla široku praktičnu primenu. U njihovom tumačenju, torziona polja, za razliku od fizičkih, nemaju energiju, nemaju koncept širenja talasa ili polja, ali istovremeno prenose informacije, a ta informacija je odmah prisutna. Teorija torzionih polja Akimov-Shipov, zasnovana je na širem tumačenju teorije polja Einstajn-Cartan-a, i u praksi se široko koristi u različitim oblastima znanja i prakse.
Istorija nauke uverljivo pokazuje da stare ideje uvek pružaju očajnički otpor novim teorijama ili otkrićima (na primer, Heinrich Hertz, tvorac generatora elektromagnetnih oscilacija, negirao je mogućnost korištenja elektromagnetnih talasa za prenos informacija; Niels Bohr, nakon što je predložio kvantni model atoma, sumnjao je u mogućnost njegovog deljenja), pa je tako i sa teorijom torzionog polja.
Kao što je poznato, još ne postoji jedinstvena teorija koja opisuje ceo fizički svet. To znači da još mnogo toga treba istražiti, ali pošto fenomen postoji, mora postojati nauka koja pokušava da ga opiše i sistematizuje. Iako proučavanja torzionog polja traju već nekoliko decenija, zvanična nauka, kao i sa mnogim novim pravcima, ne žuri da prizna njihovo postojanje i ovu oblast još uvek svrstava u domen pseudonauke.
Međutim,
novija istraživanja moderne nauke poput teorije elementarnih čestica (Teorija fizičkog vakuuma, Teorija torzionih polja, Mikroleptonska teorija polja itd.), kojom naučnici pokušavaju objasniti poreklo svega na svetu se ubrzano razvija i najnovije dostignuće je izvedena jednačina fizičkog vakuuma, koja karakteriše i opisuje zakrivljeni i uvrnuti prostor-vreme, interpretiran kao vakuumske pobude u virtuelnom stanju. Teorija koja se razmatra opisuje rađanje iz vakuuma ne samo elementarnih čestica, već i složenijih fizičkih objekata.
TORZIONA POLJA
Ispostavilo se da je svaka rotirajuća materija izvor torzionog polja, stoga sve što se rotira u svetu zrači ili stvara torziono polje. Izvori svih polja koja postoje u prirodi su elementarne čestice. Budući da sve čestice rotiraju i osciliraju, dolazi se do zaključka da sve što nas okružuje predstavlja emitere i nosioce torzionih polja, pa tako, torziono polje imaju i kamen, i pas, avion, muva, reč, slovo, crtež, misli, voda, planete i tako dalje, uključujući i nas same.
Pojednostavljeno rečeno: ako čestica ima naelektrisanje – stvara elektromagnetno polje, ako čestica ima masu – stvara gravitaciono polje, ako čestica ima moment rotacije (spin) – stvara torziono polje.
Za razliku od elektromagnetnih polja koja imaju centralnu simetriju (simetrija u odnosu na tačku), torziona polja imaju aksijalnu simetriju (simetrija u odnosu na osu), a polarizacija stvorena u obliku prostornih konusa u jednom smeru odgovara desnom, a u drugom – levom torzionom polju.
Elektromagnetna i gravitaciona polja su detaljno proučavana i poznata su nam, verovatno, sva njihova svojstva. Svojstva torzionih polja su drugačija, na neki način jedinstvena. Njihove interakcije menjaju ceo naš pogled na svet i praktično nas približavaju odgovoru na pitanja – ko smo, odakle smo i zašto smo ovde.
Torziono polje je nezavisno tj. njegova prisutnost je određena samo rotacijom i ne zavisi ni od mase ni od naelektrisanja elementarne čestice. Torziona polja ne nose energiju kao elektromagnetna i gravitaciona polja. Torziona polja nose informaciju, drugim rečima, to su informaciona polja. Ona prenose i pozitivne i negativne informacije, a kao što znamo, informacija postoji uvek i u svemu.
Pored toga, što su u svakom momentu svuda oko nas, zanimljivo svojstvo torzionih polja je i da istovremeno zadržavaju potpunu informaciju u svim tačkama u prostoru kao holografsku strukturu. Torziono polje je prisutno tamo gde postoji rotacija i svaki živi i neživi objekat ima svoje polje: elektroni rotiraju oko jezgra atoma, jezgro rotira oko svoje ose, planete oko Sunca itd. Stvara se ogroman broj torzionih polja koja nose kolosalnu količinu informacija. Torziona polja predstavljaju gigantski protok informacija i obrazuju zajednički beskonačni sistem u kom je brzina prostiranja trenutna (koncept “vremena” ne postoji). Ta polja stupaju u međusobnu interakciju, a rezultat tih interakcija utiče i na nas.
I mi kao pojedinci imamo svoje torziono polje koje možemo menjati. Čovek se ne rotira, ali generiše torziona polja različitog intenziteta. Mi sami možemo generisati i pozitivno i negativno torziono polje. Naučnici veruju da su misli – torzioni elementi iz kojih se sastoji polje i mogu uticati na torziju čoveka. Odnosno, dobre misli i reči, dobra dela, pozitivne emocije (ljubav, dobrota, dobročinstvo … ) generišu pozitivno polje. Vika, zlonamerne misli, psovke, negativne emocije (mržnja, bes, ljutnja …) generišu negativno polje. Zdravlje je pozitivno polje, bolest – negativno.
Lingvističko-valna genetika (radovi akad. Garyaeva) je napravila prvi korak u dokazivanju da mentalno generisana i rečima pojačana polja mogu stupiti u interakciju sa svim postojećim poljima. Kako s poljima koja dolaze iz svemira, tako i sa drugim torzionim poljima koja stvaraju ljudi i okolina.
Kao što znamo iz fizike, interakcija svih polja daje rezultat i taj rezultat se vraća u obliku pojačanog pozitivnog ili negativnog torzionog polja, a informacije koje donosi ovo polje talože se u podsvesti svake ljudske ćelije. U budućem vremenu ti podaci će uticati na nas i naše postupke, zdravlje, želje, bez obzira želimo li to svesno ili ne.
Zavisno od smera rotacije, razlikuju se desno (u smeru kazaljke na satu) i levo torziono polje.
Desnostrana torziona polja su povoljna za čoveka, poboljšavaju lakoću funkcionisanja svih aspekta organizma (povećavaju provodljivost ćelijskih membrana, poboljšavaju metaboličke procese i stanje svih ljudskih organa u celini).
Leva torziona polja imaju negativan efekat na osobu, dovode do lošeg opšteg stanja, bolesti, pa i do smrti. Gotovo svi kućni električni aparati (bela tehnika, mobilni telefoni, kompjuteri, monitori, televizor, mikrotalasna rerna, antene baznih stanica telekomunikacija …) imaju levo torziono polje, stoga treba biti umeren u njihovom korišćenju, a posebno treba obratiti pažnju na mesto spavanja, odnosno na prostor u kom provodimo najmanje 8 sati dnevno.
OSOBINE TORZIONIH POLJA
(preuzeto iz intervjua sa G. Shipovim)
1. Nastaje oko rotirajućeg objekta i predstavlja skup mikrovrtloga u prostoru. Budući da se materija sastoji od atoma i molekula, a atomi i molekule imaju svoj spin (momenat rotacije) materija uvek ima torziono polje. Rotirajuće masivno telo takođe ima torziono polje. Postoji talasno i statičko torziono polje. Može nastati zbog posebne geometrije prostora ili zbog promene geometrije prostora. Drugi izvor torzionih polja su elektromagnetna polja.
2. Veza s vakuumom. Komponenta vakuuma je tzv. fiton. On sadrži dva prstenasta paketa koji se okreću u suprotnim smerovima (desno i levo). U početku se kompenzuju i ukupni moment okretaja je nula. Stoga se vakuum ne manifestuje ni na koji način. Prostor širenja torzionih naboja je fizički vakuum.
3. Svojstva slična magnetu. Torziono polje sadrži naelektrisanja koja imaju različite naboje, uz značajnu razliku da se naelektrisanja istog predznaka međusobno privlače (slično privlači slično), a suprotna se odbijaju.
4. Svojstvo memorije. Objekat stvara u prostoru (u vakuumu) stabilnu spin polarizaciju koja ostaje u prostoru i nakon uklanjanja samog objekta. Bilo koji izvor torzionog polja polarizuje vakuum. Kao rezultat toga, spinovi fizičkih vakuumskih elemenata su orijentisani duž torzionog polja ovog izvora, ponavljajući njegovu strukturu. U tom slučaju fizički vakuum postaje prilično stabilan i, nakon uklanjanja torzionog polja izvora, zadržava spin strukturu jako dugo. Nevidljiva golim okom, spin prostorna struktura se u svakodnevnom životu naziva fantomom. Budući da sva tela žive prirode imaju svoje torziono polje, fantome stvaraju i ljudi i predmeti.
5. Brzina širenja torzionog polja je gotovo trenutna: s bilo kog mesta u svemiru do bilo kojeg mesta u svemiru.
6. Torziono polje poseduje informaciona svojstva: ne prenosi energiju, već prenosi informaciju. Torziona polja su osnova informaconog polja svemira.
7. Energija – sekundarna posledica promene torzionog polja. Torziono polje može delovati na materijalne objekte bez izmene energije! Promene torzionih polja propraćene su promenom fizičkih karakteristika materije i oslobađanjem energije.
8. Širenje kroz fizički prostor. Budući da torziono polje nema gubitaka energije, ono ne slabi tokom prolaska kroz fizički prostor. Nemoguće je sakriti se od torzionog polja. Torziona polja imaju izvanrednu prodornu moć.
9. Osoba može direktno percipirati i transformirati torziona polja. Misao ima torzionu prirodu.
10. Ne postoji vremensko ograničenje za torziona polja. Torzioni signali od objekta mogu se percipirati iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti objekta.
11. Torziona polja su osnova Univerzuma.
TORZIONA POLJA I ČOVEK
Čovek je, kao deo prirode, stvoren od atoma i molekula koji imaju nuklearne i atomske spinove. Budući da je spin izvor torzionih polja, svaka ljudska ćelija stvara svoje vlastito torziono polje. Čovek je okružen biopljem, a u savremenoj predstavi biopolje je – sveukupnost torzionih polja.
Torziono polje čoveka nosi sve informacije o njemu i ostavlja kopije u fizičkom vakuumu. Ovu informaciju možemo izvući nezavisno od vremena i mesta i preneti je na bilo koji predmet, živi objekat ili samog čoveka.
Ćelije u međusobnom dodiru stvaraju zajedničko torziono polje koje ih poput magneta privlači i usmerava u određeni položaj u prostoru, stvarajući jedinstvenu kombinaciju ćelija. Iz toga se može zaključiti da i ljudsko telo kao celina stvara svoje torziono polje. Upravo je takvo polje osnova i svih živih bića, jer služi kao nosilac informacija tela kao celine i njegovih ćelija o strukturi, stanju unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta osobe. Uz to polje sve misli, osećaji, želje, pravci ljudskog života, njegove težnje dopiru do svake ćelije.
Akademik G. I. Shipov o tome kaže sledeće: U čoveku nekoliko nivoa torzionih polja odgovara nevidljivim energetskim telima i na istoku su ti nivoi poznati kao čakre. U ljudskom telu čakre su žarišta torzionih polja. Što se čakra nalazi više, to je viša frekvencija polja.
U okviru koncepta torzionih polja, čovek se smatra jednim od najsloženijih spin sistema. Složenost prostorne frekvencije torzionog polja čoveka, piše A.E. Akimov, određena je ogromnim skupom hemijskih elementa u organizmu i složenošću njihove distribucije, kao i složenom dinamikom bioloških transformacija u metaboličkom procesu. Svaku osobu možemo smatrati izvorom (generatorom) striktno individualnog torzionog polja. Torziono polje čoveka uzrokuje polarizaciju spina u okruženju konačnog radijusa, nosi informacije o njemu i ostavlja svoju kopiju kako na odeći tako i u fizičkom vakuumu.
Kao što je moderna nauka utvrdila, opšte torziono polje čoveka ima desnu rotaciju, samo jedan od nekoliko miliona može imati torziono polje leve rotacije.
U istočnoj medicini ljudsko zdravlje se vidi kao harmonija tri tela: fizičkog, energetskog (biopolja) i informacionog. Bolesti fizičkog tela nastaju kao rezultat promena u informacionom i energetskom telu.
Terapeutski efekat torzionih polja zasnivaju se na njegovim osobinama kao što su nizak nivo potrošnje energije i iznenađujuće veliki informacioni kapacitet.
Mozak deluje kao torzioni emiter – izvor torzione polarizacije fizičkog vakuuma koji okružuje osobu.
U nauci postoji model mozga koji svoj rad (misli, ideje, bolest i zdravlje) objašnjava određenom orijentacijom rotirajućih atoma. Njihova orijentacija se može promeniti na dva načina: uticajem unutrašnje sile tela i uticajem spolja. Kada spoljašnje torziono polje deluje na mozak, u njemu se pojavljuju spin strukture koje ponavljaju spin strukturu tog spoljašnjeg polja.
Neuropeptidi su hemijske supstance koje se sintetišu u telu nervne ćelije, deluju sporo, ali izazivaju dugotrajne promene u nervnom sistemu. Neuropeptidi pokazuju dualizam: ponekad se ponašaju kao hormoni (koji uzrokuju promene u funkcionisanju tela), a ponekad deluju kao neurotransmiteri (jedinjenja koja uzrokuju promene u funkcionisanju mozga). Delujući kao neurotransmiteri u mozgu, neuropeptidi omogućavaju otvaranje novih neuronskih puteva, mreža i refleksa. To znači da velika doza neuropeptida ima isti efekat na mozak kao i velika doza bilo koje psihodelične supstance, što omogućava da se svet percipira na novi način. Drugim rečima, postoji značajno povećanje količine informacija koje se obrađuju po jedinici vremena. Što se više novih sklopova formira u mozgu, više informacija mozak može uhvatiti u najjednostavnijim i najobičnijim predmetima i događajima.
Veliko oslobađanje neuropeptida može se shvatiti kao uvid ili vizija celog sveta. Kada neuropeptidi napuste mozak i počnu da deluju kao hormoni, oni stupaju u interakciju sa svim važnim sistemima, uključujući i imuni sistem. Povećana aktivnost neuropeptida uzrokuje povećanu otpornost organizma na bolesti, unutrašnji osećaj blagostanja i nešto poput navale nade i radosti kod čoveka. Drugim rečima, kako se poboljšava naša sposobnost obrade informacija, tako se povećava i naša otpornost na bolesti. Budući da neuropeptidi prodiru u sve tečnosti u organizmu (krv, limfu, likvor itd.), kao i u prostore između neurona, takav neuropeptidni sistem deluje sporije, ali sveobuhvatnije od centralnog nervnog sistema.
Otkriće torzionih polja zauvek je otklonilo nategnutu kontradikciju između materijalizma i idealizma, materije i svesti. Torziona polja spajaju ljudski um, naoružan znanjem, i veru osobe u takozvani Viši intelekt (ili u Boga, Univerzum) ili, kako kažu, u nešto što postoji nezavisno od nas. Slikovito rečeno, to nešto postoji u obliku MATRICE, u koju je ugrađeno SVE i kroz koju se kontrolišu svi procesi koji se odvijaju kako u svemiru, tako i na planeti Zemlji.
Trenutno postoje matematički modeli koji opisuju ovaj proces.
Kroz torziona polja kontrolišu se složeni procesi ljudskog sistema.
Individualna percepcija ovih torzionih polja može biti loša, dobra ili vrlo dobra. Sve zavisi od čoveka, od njegovog stanja, njegovih misli, od njegovih razumevanja i sposobnosti da koristi svoje znanje.
Zadatak svake osobe je da osigura rotaciju svog torzionog polja isključivo u smeru kazaljke na satu (desno rotaciono polje) sa povećanjem njegove frekvencije i približavanjem frekvenciji rotacije izvornog torzionog polja.
Kada se frekvencija torzionog polja okreće u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu (levo rotaciono polje), veza sa izvornom (kosmičkom) informacijskom Matricom se razara, a biološki objekat (čovek) dobija mentalne i telesne probleme (alkoholizam i druge bolesti zavisnosti, iskrivljeno mišljenje, nacionalizam, fanatizam, pohlepa, ljutnja, mržnja, razne bolesti), čovek postaje povodljiv, gubi svoje mišljenje, dobija sve znake roba i biorobota. Ruski akademik V.P. Kaznacheev je na osnovu brojnih eksperimenata došao do zaključka da leva torziona polja pojačavaju ćelijsku mitozu (i povećavaju mogućnost razvoja raznih oboljenja i tumora), dok se u desnim poljima sinteza polisaharidnih proteina odvija normalno.
Kroz istoriju čovečanstva poznato je da su određene osobe imale torziona polja gotovo ista kao ona tzv. Višeg intelekta. To su ljudi koji su mogli predviđati budućnost, veliki naučnici, pioniri u različitim područjima života, čiji je rad uticao na pozitivni razvitak čovečanstva. Oni su mogli direktno primati informacije kroz torziona polja u svoju podsvest i prezentovati ih u verbalnim oblicima i u materijalnim inovacijama.
Tako je, na primer, Nikola Tesla govorio da je intuicija nešto neobjašnjivo, nešto što je iznad znanja: U mom radu, prvo intuitivno dobijem „osećaj” da postoji rešenje nekog problema. Ovaj osećaj mi mnogo znači, jer kada ga dobijem, ja uvek do kraja uspem da rešim problem. Verovetno je on indikacija da je podsvest marljivo na putu, ili je već pronašla rešenje. Onda ja uopšteno razmišljam o problemu, ne koncentrišući se posebno na bilo koju tačku. Intuicija je nešto neobjašnjivo, nešto čime osećamo i naslućujemo istinu. Intuicija je nešto što je iznad znanja. Mislim da su sva velika otkrića dela intuicije. U arhivi Muzeja Nikole Tesle, nađen je članak pisan verovatno 1905. godine u kom Nikola Tesla kaže: S vremena na vreme, u retkim intervalima, veliki duh otkrića silazi na Zemlju da saopšti neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad shvati skriveno značenje, srećni izabranik vidi čudesnu promenu: pred njegovim ushićenim očima je jedan novi svet, jedva da naslućuje sličnost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove razigrane mašte ili fantom od izmaglice koja će se razići. Čuda koja vidi, koliko god da izgledaju udaljena, ostaće ovde. On to zna, nema senke sumnje u njegovom umu, svakim delićem svog tela on oseća: to je Velika ideja.
Nova naučna istraživanja dokazuju da na temelju teorije torzionih polja, možemo promeniti svoj pogled na svet, videti put pravog kretanja napred, postati zdravi i srećni. Čim se približimo tom shvatanju, naš će život postati lakši i zanimljiviji, osetićemo SVRHU u životu, sve će doći na svoje mesto i u dubini naše svesti osetićemo da smo se približili istini i naći ćemo dotad nepoznati mir uma, jer se naše torziono polje složilo s torzionim poljem Univerzuma.
Umeće osećanja i korištenja svojstava torzionih polja je delimično prisutno u svim ljudima od rođenja, ali stepen razvoja zavisi od prakse.
Tokom proteklih 25 godina Rusija je uspela razviti niz revolucionarnih tehnologija temeljenih na novim fizičkim principima – torzionim tehnologijama. Teorijska istraživanja provode se prema programu koji je odobrio nobelovac akademik A. Prokhorov. Veliki doprinos proučavanju torzionih polja daju akademik E. Fradkin, doktori nauka D. Gitman, V. Bagrov, D. Ivanenko, I. Bukhbinder. Zanimljive rezultate dobili su G. Shipov i drugi. Ove radove podupiru mnogi poznati naučnici, uključujući akademika N. Bogolyubova.
IZ INTERVJUA SA A. E. AKIMOVIM
Isečak iz intervjua s jednim od naučnika koji je razvijao teorije torzionog polja – A. E. Akimovim:
Anatolije Evgenijeviču, jeste li uverili nevernike da torzionaa polja postoje?
– Stotine najvećih organizacija, preduzeća i instituta Ruske akademije nauka sada učestvuje u istraživanju. Teorijska istraživanja provode se prema programu koji je zajedno sa nama potpisao direktor Instituta za opštu fiziku Ruske akademije nauka, akademik A. M. Prokhorov, kao i programima koji zahvataju pojedina područja.
Želio bih istaknuti veliki autoritet domaćih naučnika koji se bave proučavanjem torzionih polja, posebno akademika E. Fradkina, doktora fizičko-matematičkih nauka D. Gitmana, V. Pokrova, D.Ivanenko, I. Bukhbindera, a zanimljive teorijske rezultate dobio je i G. Šipov. Uveliko zahvaljujući njihovom radu, pojavila se prilično razvijena teorija ovih polja. U istraživanju je aktivno učestvovao akademik N. N. Bogolyubov, direktor Instituta za zajednička nuklearna istraživanja u Dubni.
Zašto ste pomislili da torziono polje mora postojati?
– Prvo, to je teorija japanskog naučnika Uchiyame. U najjednostavnijem prikazu, suština je sledeća. Poznato je da takozvana univerzalna polja (elektromagnetno i gravitaciono) – stvaraju elementarne čestice. Uchiyama je sugerisao da ako čestice imaju skup nezavisnih parametara, onda svaka mora imati svoje polje. Naboj je elektromagnetni, masa je gravitaciona. I ovde nema sumnje. Ali ako je Uchiyamina teorija točna, tada spin, koji karakteriše rotaciju čestice oko svoje ose, takođe mora imati polje.
Drugi argument je ovaj. Bilo je mnogo eksperimenata, pojava, učinaka koji nisu imali objašnjenje. I, posebno naglašavam, većina njih povezana je upravo sa ponašanjem objekata koji imaju spin ili ugaoni momenat rotacije. Na primer, to su eksperimenti u kojima protoni, čiji su spinovi orijentisani suprotno od okretaja protonske mete, prolaze kroz nju bez interakcije.
Ali od nagađanja, hipoteze do stvarnih generatora velika je udaljenost…
– Sigurno. Pre svega, bilo je potrebno konstruisati shemu koja bi na neki način objasnila prirodu polja generisanih spinovima. Elektron-pozitronski model fizičkog vakuuma, koji je predložio P. Dirac, uzet je za osnovu, međutim, u malo izmenjenoj interpretaciji. Ovo je jedna od mnogih teorija, jer konačna slika vakuuma još ne postoji.
Dakle, zamislimo da unutar elementarne čestice tok energije kruži oko prstena. Ako se dva prstena – elektron i pozitron – stave jedan u drugi, tada će jedan drugome nadoknaditi naboj. A budući da se vrte u suprotnim smerovima, kompenzovaće se po spinu. Takav sistem nazivamo fiton. Njihovo gusto pakiranje smatraće se vrlo pojednostavljenim modelom fizičkog vakuuma. Šta se događa ako na njega utičemo spoljašnjim izvorima? Na primer, nabojem? Tada nastaje polarizacija naboja, što se može protumačiti kao elektromagnetno polje. Usput, akademik Y.Zeldovich jednom je napravio takvu pretpostavku.
Ako je izvor poremećaja masa, tada prstenovi o kojima smo govorili počinju oscilirati oko ose i pojavljuje se vakuumska polarizacija, koju posmatrač percipira kao gravitaciono polje. Imajte na umu da je akademik A.Saharov još 1967. godine uveo koncept gravitacionog polja kao posebnog stanja fizičkog vakuuma.
I, konačno, postoje slučajevi kada spin rotirajućeg predmenta postaje “izazivač okretanja”. Pretpostavljamo da spinovi fitonskih prstenova, koji se s njim podudaraju u smeru, ostaju nepromenjeni. A oni suprotni doživljavaju inverziju, menjaju orjentaciju. Tako dolazi do poprečne spin polarizacije i nastaje torziono polje. Štaviše, kada je rotacija spoljašnjeg uzbudnika stacionarna, polje je statično; kada je nestacionarna, javlja se talasno zračenje.
Što je torziono polje i kako se karakteriše?
– Za razliku od elektromagnetnog i gravitacionog, koji imaju centralnu simetriju, ono ima aksijalnu simetriju, odnosno ovo polje se širi od izvora u obliku dva konusa.
Najvažnije pitanje je brzina njegovog širenja. Postoji pretpostavka da je mnogo veća od svetlosti. Početna poruka za takvu hipotezu su eksperimenti astronoma N. A. Kozyreva. Kao što znate, teleskopom se posmatraju zvezde koji su odavno otišle sa tačaka na kojima su vidljive. Štaviše, moguće je da među njima ima i ugašenih … Dakle, Kozyrev je počeo pratiti objekte čije su putanje dobro izračunate, odnosno odredio je mesto gde se trenutno nalaze, napravio je tamo radioteleskop i .. fiksirao prisutnost nebeskog tela. Ali to ne može biti, ako je, naravno, brzina signala jednaka brzini svetlosti. Uostalom, zrak je upravo krenuo sa zvezde na put. Stoga se dugi niz godina ovi rezultati nisu shvatali ozbiljno. Međutim, početkom 1990-ih pojavili su se izveštaji da je eksperimente ponovila grupa naučnika na čelu s akademikom M. M. Lavrentievom.
Ali kako je sve to povezano sa spinovima, torzijonim poljima?
– Radioteleskop je bio prekriven posebnim ekranom koji je sekao elektromagnetno zračenje, a signal je ipak prolazio. Torziono polje ne ekranira se prirodnim medijima. Dakle, možemo pretpostaviti da se baš torziono polje manifestuje u ovom slučaju.
Još jedna osobina polja je remanentna (sposobnost zadržavanja nekog svojstva i posle uklanjanja sile koja ga normalno izaziva) spin polarizacija. Odnosno, ako su spinovi orijentisani u istom smeru određenog objekta, vrlo je teško uništiti takvu strukturu.
Sva ta svojstva i osobine torzionog polja na kraju su omogućila da se zamisli kako se može napraviti generator.
Izvor polja je sve što se okreće, od zvezde do običnog zamajca. Ali razlog može biti ne samo rotacija. Ako neki sistem nije kompenzovan u smislu spina i ima ukupni moment različit od nule, tada se pojavljuje i torziono polje. Na primer, naboj polarizuje vakuum i stvara elektromagnetno polje. Ali u isto vreme, budući da su se elektronski i pozitronski prstenovi u fitonu razišli, pomaknuli, pojavio se nekompenzovani spin i kao rezultat toga, torziono polje.
Dakle, torziono polje uvijek prati elektromagnetno?
– Da, to je njegov sastavni deo. Ovo je veoma važno razumeti. Uostalom, znalo se da mnoge efekte naizgled generiše elektromagnetno polje, ali u isto vreme je neobjašnjivo sa stajališta teorije elektromagnetizma. No, čim smo ih procenili uzimajući u obzir torzionu komponentu, sve je selo na svoje mesto.
Na primer, u ogledima japanskog naučnika X. Uchide, elektromagnetno zračenje valovoda ekraniralo je posebnim uređajem, a ipak je zabeležen signal u rasponu milimetarskih talasa.
Kakvi se torzioni generatori mogu stvoriti već danas?
– Ako elektromagnetno polje generiše torziono, tada je velika većina električnih i radiotehničkih uređaja, radioelektronika već izvor torzionog zračenja.
Druga klasa su generatori bazirani na posebno organizovanim spinskim ansamblima, kada se rotiraju tokovi elektrona, plazme, raznih tela itd.
Treća klasa su generatori sa redosledom okretanja spina. Recimo, kada je feromagnet magnetisan, magnetni momenti molekularnih struja su orijentisani na određeni način. Rezultat je magnetno polje. Ali u isto vreme, spinovi stvaraju redosled, što stvara torziono polje. Odnosno, svaki trajni magnet ga poseduje.
Usput, ova okolnost omogućava objašnjenje efekta “magnetizacije” vode, koji se sastoji u promeni njene biološke aktivnosti.
Četvrta klasa su generatori oblika. Što je to? Ako se fiziološki rastvor stavi u obični konus (na primer, ljudsku žuč), tada će se tokom prirodnog isparavanja kristalizacija odvijati drugačije nego u rastvoru koji se nalazi vani. Tu nema magnetnih ili elektromagnetnih polja. Stoga se nameće pretpostavka: sam oblik objekta remeti vakuum.
Govorite o objektima na kojima se čini da se manifestuje torziono polje. Zar ne postoji konvencionalni prijemnik, uređaj koji bi to snimao i merio?
– Donedavno ga nije bilo, morali su se koristiti razne indirektne metode. Činjenica je da je utvrđivanje torzionog zračenja vrlo težak problem. Nužno je da orijentacija spinova uzrokuje promenu fizičkih parametara materije. Eksperimentisali smo s mnogim materijalima. Uostalom,
nije dovoljno samo reagovati na polje, potrebno je da odgovor bude, kako kažu, “tehnološki”, odnosno senzor je imao minimalne dimenzije, a reakcija je bila brza. Postepeno smo stvorili takve uređaje.
Mora se shvatiti da korišćenje torzionog zračenja otvara velike izglede? Što je već učinjeno danas?
– Istraživanje se odvija na širokom frontu u raznim područjima. To je stvaranje novih izvora energije, motora, materijala, sredstava komunikacije. Zajedno s ukrajinskim naučnicima dobijeni su materijali sa jedinstvenim svojstvima, posebno čelik koji je 2 puta jači od običnog čelika. Mislim da su aktuelni događaji tema za posebnu raspravu.
Što se tiče globalnih područja, posebno ću izdvojiti kompjutersku tehnologiju. Danas je već jasno da je postojeća elementarna baza “slepa ulica” za njen dalji razvoj. Uostalom, postoje granice preko kojih ne možete preskočiti, na primer, veličina atoma.
Ali moguće je napraviti kompjutere koristeći strukturu polja spin-polarizovanog vakuuma. Recimo, ostvariti dva stabilna stanja fitona – s orjentacijom spinova s levim smerom rotacije i desnim. Ovo nije ništa drugo nego binarni element. Glavna stvar je da imaju Planckove parametre: vreme i veličinu prebacivanja. Tako se pred fizičarima otvaraju široki izgledi.
LITERATURA
- Akimov A. E. Torzijska polja suptilnog svijeta // Terminator- 1996. br. 1-2. str. 10-13.
- Akimov A. E. Fizika prepoznaje nadum // Miracles and Adventures, 1996. D ° 5. S. 24-27.
- Akimov A. E., Shipov G. I. Svijest, fizika torzijskih polja i torzijske tehnologije // Svijest i fizička stvarnost – 1996-T, 1. br. 1-2. str. 66-72ć
- www.molekula-zdravlje.com