Imunitet, ta strašna reč od koje beže bolesti, označava sposobnost organizma da se odupre i odbrani od stranih supstanci (antigena): bakterija, virusa, gljivica, parazita, kancerogenih ćelija, alergena, štetnih materija, toksina … Ima centralnu ulogu u očuvanju integriteta jedinke, jer omogućava razlikovanje sopstvenog od stranog, odnosno omogućava da organizam ne reaguje na sopstveno, a reaguje na strano. Imunitet može biti: nespecifičan (urođeni) i specifičan (stečeni) imunitet.
Nespecifičan, urođeni imunitet je sposonost organizma da se odbrani od infekcije bilo kojim uzročnikom, postoji od rođenja i ostaje do kraja života, ali se tokom života menja. Obuhvata sve one mehanizme koji deluju u “normalnom” organizmu, štiteći ga od raznih noksi, npr: anatomske barijere (očuvana i zdrava koža i sluzokoža), dlačice u nosu i trepljasti epitel u respiratornim putevima koji fizički odstranjuju čestice, sluz, antagonizam normalne bakterijske flore, kijanje, kašljanje, suzenje očiju…
Specifičan imunitet je pak stečena otpornost organizma, stiče se posle rođenja, a nakon izloženosti nekom stranom agensu i specifičan je za taj strani agens. Svaki kontakt sa stranim agensom, organizam dobro upamti, i to mu omogućava pokretanje imunog odgovora i odbranu čak i mnogo godina nakon prvog susreta. Glavne komponente stečenog imuniteta su T i B limfociti. T limfociti mogu direktno da napadnu i eliminišu inficirane i kancerogene ćelije, i to im daje vodeću ulogu u ćelijski posredovanom imunitetu. S druge strane, B limfociti nemaju sposobnost da sami uđu u inficirane ćelije, već proizvode antitela, koja se vezuju za različite antigene (npr. bakterije), a zatim šalju signal specijalizovanim ćelijama “čistačima” da te komplekse antigen-antitelo unište.
Koliko ste samo puta čuli da je nekome “pao imunitet”?
Koliko puta ste naišli na savet “kako poboljšati imunitet”?
Pa, da ne bude zabune, u najkraćim “crtama” ću pokušati da objasnim šta je zapravo imunitet (ko ne želi da čita moje “najkraće crte”, neka preskoči do sledeće zvezdice )
Uh, komplikovano, ali dovoljno da možemo da zaključimo da imuni sistem ima jasan i zahtevan zadatak da naše telo održi zdravim i otpornim, i uglavnom u tome uspeva. Međutim, postoje situacije kada to nije moguće, što dovodi do pojave poremećaja imunog sistema, koji mogu da se manifestuju kao:
- autoimune bolesti (imuni sistem greškom napada zdrave ćelije)
- imunodeficijencije (neadekvatan i nedovoljan imuni odgovor)
- alergije (preburan imuni odgovor na antigene)
I konačno, dolazimo do tog važnog pitanja: KAKO POBOLJŠATI IMUNITET i omogućiti mu da savesno ispunjava svoj zadatak i štiti nas od bolesti?
Prvi način da mu pomognemo je da mu zapravo ne odmažemo. Kako?
Jednostavno.
Ako mi svakodnevno u svoj organizam unosimo nezdravu hranu, hranu bogatu pesticidima, toksinima, aditivima, GMO hranu i sl. mi naš imuni sistem konstantno opterećujemo i teramo ga da, bez minute odmora, radi pravi Sizifovski posao – da “čisti naše smeće”. I imuni sistem će uspevati u tome – eliminisaće toksine, neutralisaće alergene, ubijaće maligne ćelije koje se stvaraju svakog dana, pobediće mikroorganizme…
I tako svaki dan. Do jednom ….
I kada više ne bude mogao da bije bitku, pobeđivaće ga jedan po jedan – alergen, mikroorganizam, maligna ćelija.
Rezultat?
Alergije, infekcije, maligniteti.
I zaista, da do toga ne bi došlo, vreme je da svako uradi koliko može. Za sebe.
A to znači:
- zdrava i uravnotežena ishrana bogata svim nutritijentima + izbegavanje hrane za koju se sa sigurnošću zna da je bogata alergenima i aditivima + izbegavanje šećera i alkohola
- adekvatna hidracija,
- spavanje 8 sati
- ne izlaganje duvanskom (ali i svakom drugom) dimu,
- redovna fizička aktivnost i boravak u prirodi
- antistres vežbe (molitva, meditacija, muzika, šta već kome prija)
- i da ne zaboravim – bez dobre detoksikacije organizma nema dobrog jačanja imuniteta (ali o tome neki drugi put).